"Zivot je tezak. Ovo je velika istina, jer kada jednom sagledamo ovu istinu, mi je prevazilazimo. Kada zaista shvatimo da je zivot tezak - kada to stvarno jednom shvatimo i prihvatimo - on prestaje da bude tezak. Kada jednom prihvatimo cinjenicu da je zivot tezak, ona nam postaje nevazna.
Vecina ne shvata u potpunosti ovu istinu. Umesto toga, oni manje vise neprekidno kukaju kako su njihove teskoce posebna vrsta posasti, koja se nekim cudom okomila upravo na njih ili na njihove porodice, pleme, klasu, naciju, rasu, pa cak i vrstu, nikako na druge. Ovo kukanje mi je veoma poznato jer sam i ja imao svoj udeo u njemu.
Zivot predstavlja niz problema. Da li zelimo da kukamo nad njima ili da ih resavamo i da naucimo svoju decu da ih resavaju?
Disciplina je osnovno orudje za resavanje zivotnih problema. Bez discipline ne mozemo nista resiti. Samo uz odredjenu dozu discipline mozemo resiti sve probleme.
Ono sto cini zivot teskim je to sto proces suocavanja sa problemima i njihovo resavanje veoma bolan. Problemi u zavisnosti od prirode, izazivaju zalost, tugu, usamljenost, krivicu, zaljenje, gnev, strepnju, bol ili ocajanje. Ovo su neprijatna osecanja, cesto veoma neprijatna, ponekad podjednako jaka kao i najintenzivniji fizicki bol. Upravo zbog tog bola koji sukobi i dogadjaji izazivaju u nama, mi ih zovemo problemi. Posto zivot predstavlja pred nas neprekidan niz problema, on je uvek tezak, pun je bola, ali i radosti.
Ipak, zivot poprima smisao u citavom procesu suocavanja i resavanja problema. Problemi su ostra granica izmedju uspeha i neuspeha. Problemi podsticu u nama hrabrost i mudrost. Zbog problema mi mentalno i duhovno sazrevamo. Kada zelimo da ohrabrimo razvoj i neustrasivost ljudskog duha, mi izazivamo i podsticemo ljudsku sposobnost za resavanje problema, kao sto u skoli namerno deci postavljamo probleme za resavanje. Kao sto je rako Bendzamin Frenklin "One stvari koje su bolne, poucne su". Ovo je razlog zbog koga mudri ljudi uce da ne strepe vec da rado prihvataju probleme i bol koju oni donose.
Vecina nas nije tako mudra. Strahujuci od bola koja prati probleme skoro svi mi, u vecoj ili manjoj meri, trudimo se da ih izbegnemo. Mi odugovlacimo u nadi da ce oni sami nestati. Ignorisemo ih, zaboravljamo i pravimo se da ne postoje. Upotrebljavamo i droge da bi ih sto lakse ignorisali i da bismo otupeloscu zaboravili uzrok bola. Tezimo da zaobilazimo probleme umesto da se suocavamo sa njima. Trudimo se da se iz njih izvucemo umesto da ih otpratimo do kraja.
Tendencija da se izbegavaju problemi i emotivna patnja koju oni nose osnova je celokupne mentalne bolesti. Posto svi mi posedujemo u vecoj ili manjoj meri ovu tendenciju, svi smo manje ili vise mentalno oboleli. Neki od nas ce ce ici do zapanjujucih granica da bi izbegli svoje probleme ili patnju koju oni podrazumevaju udaljavajuci se od svega dobrog ili razumnog da bi pronasli laksi izlaz, izgradjujuci kao utociste veoma slozen svet maste, koji ponekad u potpunosti iskljucuje stvarnost. Karl Jung je to lepo rekao "Neuroza je uvek zamena za legitimnu patnju". "
...
Potrebno je u sebe i svoju decu ugraditi sistem za postizanje duhovnog i mentalnog zdravlja. Ovim zelim da kazem da sebe i svoju decu treba nauciti potrebi za patnjom i njenoj vrednosti, kao i nuznosti suocavanja sa problemima i iskustvom bola koje oni nose.
Vec sam rekao da disciplina predstavlja osnovno orudje u resavanju zivotnih problema. Postace jasno da je ovo orudje tehnika patnje, sredstvo kojim dozivljavamo bol problema na kojima moramo raditi i resavati ih sukcesivno, uceci i razvijajuci se u tom procesu. Kada sebe i svoju decu ucimo disciplini, mi ucimo njih i sebe kako da patimo i sazrevamo.
Sta su u stvari ove tehnike patnje, ova sredstva za konstruktivno dozivljavanje bola, koje ja nazivam disciplinom? Ima ih cetiri: odlaganje zadovoljenja, prihvatanje odgovornosti, posvecenost istini i balansiranje."
Нема коментара:
Постави коментар