Ćutanje - Jovan Dučić

Ostale su strašne reči nerečene,Samo tvoje oči, mirne kao tmina,One su gledale i slušale mene;Moj bol na tvom uhu pevaše tišina.

Kakva himna srca, ta reč nerečena!

Ta reč što ne pozna bespuća ni bludnje!

Kad tišina zbori mesto nas, reč njena

Ima svu čistotu sna i bolne žudnje.

Ta blaga muzika ljubavi što ćuti,

Ima mir molitve u dubini duha:

Nikada se rečju laži ne pomuti,

Nit se glas poročni dirne našeg sluha.

Ideja u nemi kamen uvajana;

Vera sva u suzi što neće da kâpi;

Ta zakletva što je u neznan čas dâna;

I najviši zakon bola koji vapi.

Ljubavna pesma - Jovan Dučić

Ti si moj trenutak i moj san....

i sjajna moja rec u sumu

i samo si lepota koliko si tajna

i samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna, nema i daleka

jer je san o sreci vise nego sreca.

Budi bespovratna, kao mladost.

Neka tvoja sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva,

u velikom bolu ljubav svoju metu.

Istina je samo sto dusa prosneva.

Poljubac je susret najlepsi na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,

tvoj plast suncani od mog sna ispreden.

Ti bese misao moja ocarana,

simbol svih tastina, porazan i leden.

A ti ne postojis, nit' si postojala.

Rodjena u mojoj tisini i cami,

na Suncu mog srca ti si samo sjala

jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami.

Uteha - Vladislav Petković Dis

Misao se gubi, nestaje i toneu dolini plača,
 gde se nada kupa,gde stradanja žive,
 gde se suze ronei gde točak patnji klopara i luta.

I dok mis'o spava, klonula, u miru,
izvija se ljubav na krilima noći,
i sa sobom nosi razlupanu liru,
i kreće se, lebdi po mojoj samoći.

Kao eho sreće, bez šuma i glasa,
preko tajnih snova visinama stremi,
kao zora nebom zračno se talasa,
kao veče u noć gubi se i nemi.

I trag joj ostaje, i slika se stvara:
nebo plavo, vedro, kao njeno oko,
pogled koji priča, teši, razgovara,
pojima i voli i gleda duboko.

Ja osećam dušu i svoju i njenu:
obe, večne, stoje na jednom osmehu,
na jednom prostoru, dalekom vremenu,
koje katkad stupa i šapće utehu.