Сликом да ти кажем

NOĆ MESECA I CVEĆA, NAD REKOM, U PROLEĆE

(Čang Žo-hju) 

Kad u proleće nadođu vode, reka 
se pretapa s morem; iznad talasa 
blistavi Mesec nailazi sa plimom. 
Po uzburkanoj vodi, on prati talase 
do u beskraj; nijedan prevoj na reci 
ne može izmaći mesečini. 

Protiče reka, i hiljadama okuka 
oivičava mirisna polja; Mesec 
obasjava rascvalu šumu, kao da je 
popalio inje ili da s neba tuče 
neuhvatljivi grad, a beli pesak, na 
ostrvcima, postaje nevidljiv čim ga 
potraže oči. 

Reka i nebo su iste boje, bez 
truni oblačnog praha. Sav uskipteo, 
Mesec je sam na svodu. 

Ko beše prvi čovek što vide 
Mesec nad rekom? Meseče rečni, kad 
poče da sijaš za ljude? 

Promiču pokolenja, jedno za 
drugim, bez kraja, a ti si iz leta u 
leto, Meseče rečni, uvek isti. Ne 
znam, Meseče rečni, koje si ljude 
obasjavao; jedino vidim tu reku što 
teče bez zastanka. 

Beli se oblak, sam na nebu, gubi 
u daljini; na ovoj obali, međ setnim 
javorovima, kakva me teška muka 
spopada? Čiji li je to čun što brodi 
ove noći? U kojoj se to kući, na 
mesečini, misli na onog što ode? 

Avaj! Nad jednim paviljonom, 
daleko, Mesec bdi, zasipa mesečinom 
halje i ogledalo jedne žene. Zastor na 
vratima od žada se navlači, ali 
Mesec ne odlazi. A i za reku drugu, 
što sprema kamen za pranje odeće, on 
je još uvek tu... 

Sad se njih dvoje pogledom traže, 
ali se ne mogu čuti: 

''Htela bih da krenem za zrakom 
mesečine'', kaže ona, ''i da ti svetlim; 
ali čak ni divlja guska, što tako dugo 
leti, ne zna da svetlost prenese; a 
ribe i zmajevi, i kad se raspomame, 
samo zatalasaju vodu. Prošle sam 
noći, dokona, sanjala kako opada cveće. 
Proleće upola prođe, a ti se još ne 
vrati.'' 

Reka odnosi proleće, i zatreće mu 
trag. Iznad obale, Mesec klizi na 
zapad. Sada već sasvim nagnut, uranja 
u morske magle. Između velike Stene 
i Bistre Reke dug je i predug put. 

Može li ko da uzjaše Mesec da 
bi se vratio kući? 

Zalazak njegov natapa tugom i 
reku i drveće.


(Pesma je nastala u periodu između 618-907 god. 
Od ovog pesnika, o čijem se životu ništa ne zna, ostale su samo dve pesme.)