У једно сигурно лето
Топло као кап плача
Ходаћеш туђ низ све то
Заклоњен зидом шетача.
И глув већ за реч што лупа
У слух о тешка врата
Проћи ћеш кроз ред клупа
До места где се мрак хвата.
Пуст као стабло без сока
Застаћеш зачуђен тако
Са светом и птицом ван ока.
У једно сигурно вече
И ти ћеш заћи полако
Низ траве које већ клече.
Нема коментара:
Постави коментар