Nisi ti još prošla ovim putem skrivenim,
ne znaš ti kako se kroz ruševine jutra
oprezno korača, kad imaš pravo na samo jedan pogled...
Kad iza sebe ostavljaš mrvice plača i nema te tišine koja tako boli
od one koja se pod kožu zavuče. Nisi ti još...
Nisi u napukim zidovima noći osetila nemoć
kad bi nekud htela a jednostavno nemaš kuda poći.
Нема коментара:
Постави коментар